НА ПРОЗОРУ ЈА,
А НА НЕБУ ТИ.
ЛУТАМО ЗАЈЕДНО
КО` ВЕСЕЛИ СВАТИ.

ТИ ИМАШ ЈАТО СВОЈЕ,
СЈАЈНЕ ЗВЕЗДЕ
ШТО НЕБОМ ЈЕЗДЕ,
А ЈА САМО ОЋИ МОЈЕ .

ТИ ЖУТИ ФЕНЈЕРУ
ШТО СВЕТЛИШ СЈАЈЕМ
КОЈИ ТЕРА МРАК,
ЗАЂИ НАШИМ КРАЈЕМ,
У ДРАГОГА СОКАК.

ЈА ЋУ ДА ПЕВАМ ,
О ЉУБАВИ ДА СНЕВАМ.
А КАД ЗОРА СВАНЕ
ЛЕЧИЋУ РАНЕ .
ПУРПУРНИМ БОЈАМА
И ТОПЛИНОМ СУНЦА КОЈИ СЕ РАЂА.


MIA LUNO
ĈE FENESTRO MI,
SUR ĈIELO VI.
KUNVAGADAS NI
KIEL GAJAJ SVATOJ.

VI HAVAS SIAN STELARON
BRILAJN STELOJN,
KIUJ KROZAS ĈIELEN.
MI NUR , LA OKULOJN MIAJN.

VI ,FLAVA ,LANTERNO
KIES LUMOBRILO
ELPELAS MALHELON,
EKIRU VI ,AL KARULOVOJETO.
.
MI KANTOS,
KAJ REVOS PRI AMO,
ĜIS AŬRORA VENO .
POSTE MI FLEGU AMOVUNDOJN
PER AŬRORO PURPURA
KAJ PER NASKIĜANTA
SUNOVARMO.

VERKIS MIRIĈ JADRANKA
LA POEMO ESTAS VERKITA PER KIRILA LITERO KIU ESTIS LA ĈEFA LETERO DE MIA GEPATRA LINGVO -LA SERBA LINGVO.
DEDIĈITA AL MONDA TAGO DE GEPATRA LINGVO LA 21 A DE FEBRUARO.